Координате: 46° 40′ 45″ С; 21° 05′ 28″ И / 46.6791° С; 21.0912° И / 46.6791; 21.0912

Бекешчаба

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Бекешчаба
мађ. Békéscsaba
Панорамски поглед на средиште Бекешчабе
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионРегија велике јужне равнице
ЖупанијаБекеш
СрезБекешчаба
Становништво
Становништво
 — 66.377
 — густина342,26 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 40′ 45″ С; 21° 05′ 28″ И / 46.6791° С; 21.0912° И / 46.6791; 21.0912
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина193,94 km2
Бекешчаба на карти Мађарске
Бекешчаба
Бекешчаба
Бекешчаба на карти Мађарске
Поштански број5600
Позивни број66
Веб-сајт
www.bekescsaba.hu

Бекешчаба (мађ. Békéscsaba, слч. Békešská Čaba) је значајан град у Мађарској, смештен у југоисточном делу државе. Бекешчаба је управно средиште жупаније Бекеш. Град има 64.852 становника према подацима из 2008. године. Бекешчаба је средиште словачке националне мањине у Мађарској. Један од градова побратима је и Зрењанин.

Географија

[уреди | уреди извор]

Град Бекешчаба се налази у југоисточном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 220 километара југоисточно.

Град Бекешчаба се налази у источном делу Панонске низије Град нема реку, али је река Кереш близу — 10 км северније. Клима у граду је умерено континентална.

Историја

[уреди | уреди извор]

Први трагови људског насеља на територији Бекешчабе везани су за праисторију. Ту су живели Скити, Келти и Хуни.

Године 1330. село под именом Чаба први пут је споменуто, али у наредним вековима ово насеље није имало важнију улогу. У 16. веку Бекешчаба пада под Османлије и ускоро била напуштена. у ово време долази до процвата калвинизма у околини.

Године 1693. Леополд I Хабзбуршки ослобађа Бекешчабу турске власти и град ускоро добија градска права. Са хабзбуршком влашћу враћа се и католичка црква. Град у 18. веку се развија и постаје важно културно, привредно и управно средиште.

Током Револуције 1848-49. Бекешчаба није имала значајну улогу, па није значајније страдала. После Револуције град се брзо подигао и убрзо добио железничку везу са Будимпештом 1858. године. Такође, у ово време подигнуте су многе нове грађевине, а град се и бројчано повећавао.

После Првог светског рата Бекешчаба се прво нашла у власти румунске војске (1919. г.), а после враћања новооснованој мађарској републици град постаје погранични што успорава развој града. Током друге половине века град је доживео поново развој и раст становништва. Током протеклих година транзиције, због неповољног положаја на граници са слабије развијеним суседом, град је доживео дубљу кризу него други градови у држави.

Становништво

[уреди | уреди извор]

По процени из 2017. у граду је живело 59.732 становника.

Демографија
1990.2001.2011.2017.
67.60967.66462.05059.732

Становништво Бекешчабе махом чине махом Мађари (92%), али су у граду присутни и Словаци (6%). Некадашње бројно јеврејско становништво нестало је у Другом светском рату.

Вероисповест

[уреди | уреди извор]

По вероисповести Бекешчаба је веома хетерогена:

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]